SRAMOTA BEZ GRANICA: Pogledajte što neki “novinari” rade obitelji Đorđa Balaševića
Kamo ide ovaj svijet? Do kojih se granica sunovratilo novinarstvo, ili oni koji misle da su novinari, pa se poigravaju tuđim životima ne birajući sredstva?
Malo je reći da je sramotno i neljudski ono što ti takozvani novinari čine obitelji legendarnog Đorđa Balaševića, neprestano izmišljajući i “proizvodeći” afere.
Najnoviji primjer opisala je Beba Balašević, koja je doživjela više od jednoga stresa kada je vidjela naslove u nekim medijima kako se svi mole za zdravlje njezine majke Olivere.
Ovo je Bebina objava na Facebooku:
U redu na naplatnoj rampi iz pravca Beograda, bacila sam pogled na telefon:
“BEBO, ŠTA JE SA OLJOM?????” uz link za novinski članak…
SVI SE MOLE ZA OLIVERU BALAŠEVIĆ SVE JE U RUKAMA LEKARA ZDRAVLJE JOJ NIJE DOBRO!!!
Naučila sam, nažalost, da vesti iz bolnice stignu pre do medija nego do porodice i bližnjih i zato sam i mogla da pomislim da se dok sam ja na putu dešava nešto sa mojom mamom, za šta još nisam stigla da čujem…
Nikom normalnom ne treba da objašnjavam koliki sam stres doživela. U tom trenutku, ponavljam, na autoputu za volanom. To je svakako stres koji me potpuno, u najmanju ruku dekoncentrisao, a u pravoj interpretaciji zapravo užasno uznemirio, i poslednje mesto gde tada treba da budem je u saobraćaju…
Mama se nije odmah javila na telefon, što je moj stres samo prolongiralo, ali Jovana jeste i rekla mi je da je i sama dobila par trenutaka ranije isti uznemirujući poziv i da je krenula prema mami.
I nije ni važno koliko je vremena prošlo dok nismo saznali da je u pitanju ponovo potpuno lažna vest, jer ti u tim situacijama svaki sekund traje beskonačno…
Postoje li granice?
Jedno je kad pišete da smo ružni, zli, prljavi, da smo promenili prezime, da smo vratili prezime, da smo glupi, nesposobni i šta već, to je vaša strast. To ste isto radili čoveku kog ste prvog dana odlaska uzdizali u nebesa i gostovali po emisijama sa licemernim žalopojkama ‘kakvog-smo-čoveka-izgubili’ a pisali ste godinama o njemu najveće gadosti i huškali kojekakve pomračene umove i na njega i na nas, njegovu porodicu…
Ali, ovo?
Mi smo pre dve godine izgubili oca.
Vi nas sada uznemiravate potpuno izmišljenim morbidnim naslovima da se lekari bore za život naše majke i da se svi mole za njeno zdravlje?
Pa vas ja sad pitam: gde su granice?
Postoje li bilo kakve granice?
Imate li vi majku, oca, sestru, brata, decu?
I znate šta?
Ovaj moj tekst neće objaviti nijedan novinar, sa idejom da utiče na branšu kojoj pripada, da se postave neke, bilo kakve granice.
U stanju su da objavljuju šta smo obukli, gde smo se obukli, šta smo rekli i šta nismo, ali nijedan jedini novinar nije objavio moj post u kom prepričavam kako sam za smrt svog oca saznala od novinarke nekog portala, koja me zamolila da joj potvrdim jer ‘ne bi nešto da piše pa da mora posle da demantuje’.
U tome su ipak solidarni.
Teško da će iko od novinara javno skrenuti pažnju da moraju da se postave granice…
I onda su zgroženi i ratoborni što im se zla porodica ne javlja na telefon i ne daje intervjue kad god im to padne na pamet…
I ne mogu da završim ovaj post sa time da ste ovaj put prešli sve granice jer sam sada već ubeđena da za vas granice iživljavanja ne postoje i odlučna sam da se ovaj put borim protiv toga kako znam i umem.