SJEĆANJE NA OCA: Ne može te nitko naučiti da budeš Đole – kaže Beba Balašević

Beba Balašević, kći legendarnog i sjajnog umjetnika glazbe Đorđa Balaševića, koja i sama uspješno piše glazbu, s mnogo se osjećaja često prisjeti trenutaka koji ju sjećaju na oca.

Ovaj put je ba Facebooku napisala:

Bila je ekipa osmaka u ‘Đokinoj’ školi koja je svirala gitare i pevala ‘Let It Be’. Među njima i Milos Jelic koji je i onda ostavljao utisak najmuzikalnijeg od svih, i zasluženo danas živi od muzike…

U vreme ‘200 na sat’, oni su delovali kao teška sekta, ali ja sam jako htela s njima da se družim, iako sam bila mlađa…
Naravno pitala sam tatu da me nauči da sviram…
I što kaže onaj lik iz ‘Ljubio sam snašu na salašu’:
“Kako je on meni objasnio, tako sam ja i našao…”

Za 15-i rođus, poklonili su mi gitaru i tata je napisao na kutiju crvenim markerom:
“Bebo, ti si moje dete i ja te volim… Ali niko, pazi, NIKO, se još nije proslavio od tambure.”

To je bila parafraza čuvene rečenice iz ‘Kuma’ koju smo koristili u bezbroj varijanti…
Čim sam savladala A, E, D i fis mol, najvažnije mi je bilo da napišem pesmu da njih dvoje zadivim, naravno…
Život me vukao tamo i ovamo, povremeno bi mi tata govorio ‘treba da pišeš pesme’ ali pošto naši roditelji nisu bili od onih roditelja što svoju decu forsiraju u bilo kom pravcu osim da smo sretni i zdravi, nije to bilo nikakvo nagovaranje. Više savet…

Prošle su godine i kad sam opet krenula da radim stvari, da opet citiram ‘Kuma’:
Ko je mogao da mi da bolji savet od mog oca?
Dakle…
Ili jesmo ili nismo.

Ne može niko da te nauči da budeš Dostojevski ili Čajkovski…
Ne može niko da te nauči da budeš Đole.
Ni ne treba…
‘Nećeš moći da izbegneš da ti govore da sam ti ja pomogao’, rekao je. ‘Ali to ne treba da te nervira.’
I ne nervira me zapravo… Kako bi moglo?

Imati tu privilegiju da provodiš vreme sa talentovanim ljudima u studiju, da stvaraš, pišeš, komponuješ, za mene nema cenu…
Te će pesme uvek Kojekakvima služiti samo za poređenje, i u redu…

Ja s druge strane, kao neko ko je završio komparativnu, ili uporednu književnost, smatram da moj otac ne može da se poredi ni sa kim…
‘Ipak, ako napišeš pesmu koja će dirnuti bar jednu osobu, vredelo je…’
I eto…

Iz pouzdanih izvora znam da je pesma ‘Sve bajke sveta’ dirnula jednu osobu. Neću otkriti koju, iako je to Olivera Balašević …
Jer, mama, baba-roge vračaju, zle veštice o tebi tračaju, al sve bajke sveta su o tebi pisane, ti si to dobro koje zlo pobeđuje…