BEBA BALAŠEVIĆ: Moj dobri otac je genije, i može mi se predbaciti subjektivnost
Nesumnjivo je i donekle logično da mi se može predbaciti subjektivnost kad tvrdim da je moj dobri otac genije… Nije on voleo da čuje za sebe tako grandiozne epitete doduše…
Piše na Facebooku Beba Balešević, kćerka legendarnog Đorđa Balaševića i dodaje:
Svoj talenat je doživljavao kao dar za koji nije odgovoran nego prema kom je odgovoran, i vrhunski je ispoštovao misiju koja mu je dodeljena… Nikad nije koristio svoju izuzetnost kao potpalu za ego, koja nije jednom u istoriji darovite tipove odvela u potpunu oholost…
Kako sam odrastala, privilegovana da studiram i završim dva fakulteta, sve sam više prepametnih stvari pročitala i dozvoliću sebi da se pozovem na svoju stručnost diplomiranog komparatiste književnosti i uporedim delo svog oca sa već nekim sličnim…
Stručnjaci iz Mrtvog mora jedva dođu do vazduha po raznim rubrikama za komentare kada izađe neka moja pesma, uzvikujući: ‘Ne može ni da se poredi sa svojim ocem!’ a ja na to uvek samo pomislim:
‘Ja? Ne ja… Niko ne može da se poredi sa njim.’ Možda Puškin može… Remark… Može Sjenkjevič, Mark Tven…
Godinama mi je bilo besmisleno što su tzv. vesti o njemu izlazile u rubrikama ZABAVA, umesto KULTURA, ali sad sam već sigurna da neću biti prisutna kad u naše redakcije stignu generacije koje će ukapirati da je njegova vrednost daleko iznad ispraznih, malicioznih tračarija njegovih savremenika…
I tako smo došli do Sajma knjiga…
U krugovima naših književnih stručnjaka nije važio za ozbiljnog pisca, falila mu je ešarpa, mantil i fotka sa prstom na obrazu… Čuvam i dalje kritiku jednog ozbiljnog lika iz pomenutog sveta koji je njegove pesme analizirao kao ‘površne i detinjaste’… Ajd’ dobro… Jednom će se možda među njima pojaviti neko ko će smeti da ga smesti tamo gde mu je stvarno nesumnjivo mesto…
Od pre par godina pojavljujemo se na Sajmu knjiga i bez obzira na društvene okolnosti koje se trude da nas sve obeshrabre, dolazićemo i dalje…
Danas su bile dve devojke, čini mi se mlađe od dvadeset godina po komplet njegovih romana i antologiju pesama ‘Dodir Svile’… Znači, vredelo je. Dolaze Novi Klinci kojima će biti važno samo ono što ih dodirne, što ih nečemu nauči, što im pomogne da mudrije plove kroz život i ni najmanje im neće značiti šta su o tom čoveku smatrali neki uveliko zaboravljeni likovi…
Ja ću ih nažalost još neko vreme pamtiti, jer nije mogla da me ne pogađa sva ta odmazda osrednjih, ali to je bio deo uloge koja je meni dodeljena i utešno je što ni to nije zapravo nimalo važno… Ove godine izašla je njegova nova knjiga, Kalendar Mog Detinjstva drugi deo i ne, naravno da je nismo najavili kao ‘posthumno’ čemu bi malo ko u ovom vremenu morbidnih i zlokobnih naslova odoleo… Iz prostog razloga što taj pridev ne ide uz njega ni malo.
Tu je on.
I uvek će biti.